Pozni časovi
|
|
Kô kakva slika čarobna iz rama,
U tvoju bašču, gde šedrvan bije, Ti mirno gledaš iz prozora, sama, I naslonjena. Tiho miris vije, Na tvoje leje mesečina pada Topla i meka, i ruže ti mije Srebrom… Ti ne znaš da preda mnom sada Noć druga stoji, pusta, i u čami, S razvalinama… Iznad gluha grada Svud slepi miši kruže, i u tami Buljina buče… I senke bez broja Sokakom grnu, i svaka kuća mi Rukom u prozor, kako prođe koja… Ti ne znaš… Tvoju noć svetle dragulji, Dokle iz tame sve u okna moja Kô slepo ko pozni mesec bulji. (1911) |
Svako umnožavanje, obrada ili publiciranje na ovim stranama
objavljenih djela najstrože je zabranjeno i mora mu prethoditi pismena suglasnost autora
djela ili nosioca autorskih prava.
Ova strana je dio projekta Kitabhana.Net |