Emina
|
|
Sinoć, kad se vratih iz topla hamama,
Prođoh pokraj bašte staroga imama; Kad tamo, u bašti, u hladu jasmina, S ibrikom u ruci stajaše Emina. Ja kakva je, pusta! Tako mi imana, Stid je ne bi bilo da je kod sultana! Pa još kada šeće i plećima kreće… - Ni hodžin mi zapis više pomoć’ neće!… Ja joj nazvah selam. Al’, moga mi dina, Ne šće ni da čuje lijepa Emina, No u srebren ibrik zahvatila vode Pa po bašti đule zalivati ode; S grana vjetar puhnu, pa niz pleći puste Rasplete joj njene pletenice guste, Zamirisa kosa, kô zumbuli plavi, A meni se krenu bururet u glavi! Malo ne posrnuh, mojega mi dina, No meni ne dođe lijepa Emina. Samo me je jednom pogledala mrko, Niti haje, alčak, što za njome crk’o !… |
Svako umnožavanje, obrada ili publiciranje na ovim stranama
objavljenih djela najstrože je zabranjeno i mora mu prethoditi pismena suglasnost autora
djela ili nosioca autorskih prava.
Ova strana je dio projekta Kitabhana.Net |