Sevdalinke

Sinoć mlazna kiša udaraše,
a jutros mi porani djevojka
u livadu da sokola traži.

Ne nalazi sivoga sokola,
već nalazi mlado neženjeno:
leglo spati u zelenu travu,
pokrilo se jaglukom po glavi
da ga medna rosa ne popane,
da ga žarko sunce ne opali.

Ona njega alkatmerom budi,
ona budi, a momak je ljubi
na livadi, zelenoj sedžadi.