Prošetalo zlato materino
|
|
Prošetalo zlato materino,
po zelenoj bašči daidžinoj, šetajući crnu zemlju ljubi: "Crna zemljo i zelena travo, što me nisi prekrila odavno, da ne gledam jada po sokaku! Od momaka i od djevojaka! Drag me gleda, a dajo me ne da, drag me hoće, a dajo ga neće! Podaj, dajo, otići ću sama, ostavit ću otvorena vrata, nek' ti bude hiljadu zijana!" |
Svako umnožavanje, obrada ili publiciranje na ovim stranama
objavljenih djela najstrože je zabranjeno i mora mu prethoditi pismena suglasnost autora
djela ili nosioca autorskih prava.
Ova strana je dio projekta Kitabhana.Net |