Sevdalinke

"Otvori mi dzamli-pendzer,
dilber-Ajšo, golubice,
daj razgmi zar tanahni
da ti vidim b'jelo lice!"

Mnoge li sam noci prov'o
u tišini kraj jasmina,
dok me jednom nije pren'o,
glas staroga mujezina.

"Sabah-zora, ezan uci,
v'jerni idu u dzamiju,
otvori mi, dušo, pendzer,
da ne lupam na kapiju!"

Tad Ajša u tren skoci,
do pendzera dzamli kroci,
kakva zora, kakvo sunce,
to su sjale njene oci!