Sevdalinke

Onomadne, u petak u podne,
kita bega na zelenje prođe
i pred njima šećer Salih-aga.
Na svakome đuzel odijelo,
a na Salki ponajljepše bješe;
u svakog su kajzer jemenije,
u mog dragog mestve i kundure.

Što bih prala bijelu ahmediju?
Volim frcat mrku međediju.
Što bih prala ćurak i ćurdiju?
Volim prati bejzan anteriju.

Ja za plava ne bih groša dala,
za brkata ne bih ni dukata,
za sarhoša ne bih ni po groša,
za udovca ni prstena konca,
a za stara ne bih ni ustala,
bih za vrana hiljadu dukata!