Sevdalinke

Ja usadih višnju na jaliji,
a iskopah bunar na avliji
i zagledah u mahali dragu,
pa ja odoh ka Stambolu gradu.

Još ne prođe ni godina dana,
ali meni kara-haber dođe,
kara-haber, a u kara doba:
- Uvehla ti višnja na jaliji,
usah'o ti bunar na avliji,
umrla ti u mahali draga!

Kad ja dođoh svom bijelom dvoru,
kad moj bunar pun studene vode,
sazrela mi višnja za trganje,
moja draga taman za ljubljenje,
za ljubljenje i za milovanje.