Sevdalinke

Dva su cvijeta u bostanu rasla,
mavi zumbul i zelena kada.
Mavi zumbul ode na Doljane,
osta kada u bostanu sama.

Porucuje zumbul sa Doljana:
- Dušo moja, u bostanu kado,
kako ti je u bostanu samoj?
Porucuje iz bostana kada:
- Dušo moja, zumbul sa Doljana,
jadno mi je u bostanu samoj.
Što je neba, da je list hartije,
što je more, da je muricefa,
što su momci, da su jezidzije
pa da pišu tri godine dana,
ne bi mogla ispisati jada.