Guranija, Mehmed Mejlija

O srce, da oči ne plaču, da se približim,
Da mi se pamet ne muti, da se primaknem.
U privlačnom vrtu njene ljepote ja se rastužim,
Da poput slavuja ne tužim, da se približim.

U čežnji zbog drage snage mi ponestade,
Stas mi se savio kao trun bez nje i bez nade
Kao leptirica, zbog svoje ljubavi ja gorim
Da mi slabo tijelo ne umre, da se približim.

Njene trepavice krvožedne, zaštitu mi ne daju
I u mojoj slabosti mnogo toga od života uzimaju
Svojim rastankom od mene učini Kajsa¹
Da ne lutam gô i bôs po brdima, da se približim.

U tamnicu misli zatvori mene bijednoga
Opake tuđince udostoji svoga sastanka čistoga
Njen stas kad vidim ne mogu da podnesem
Da ne lijem suze potocima, da se približim