Smrt
|
|
"Ejne tek'jun, judrik'jel - mevt" - Hadis
Sam sam u sobi - u mrkoj samoći; -
Preda mnom stala jedna sablast nijema, Upiruć u me od kristala oči, Što vatren led im u zjenici drijema. Ironijom joj usna prelivena Šuti ko pečat mutnijeh nebesa - Tek pandža lako podiže se njena I po plećima griva joj se stresa. Ja trnem, dršćem bez glasa i daha, Tu strašnu sfingu gledajuć pred sobom I grudi moje lede se od straha - Čuj, tupa usna tiho joj se miče: - Ja vječito sam zagonetno biće. Ruka mi ravna bešikom i grobom... |
Svako umnožavanje, obrada ili publiciranje na ovim stranama
objavljenih djela najstrože je zabranjeno i mora mu prethoditi pismena suglasnost autora
djela ili nosioca autorskih prava.
Ova strana je dio projekta Kitabhana.Net |