Jabuka
|
|
(Almi H.)
A
kšam u njenom velikom gradu
ja ne znam kud bih mogao poć', kud god da krenem, ona me prati teža mi nego najcrnja noć. L ahko je kada počnem da snivam, tad moju pjesmu i ona sluša, al' Sunce kad mi ukrade snove ostane sama pijana duša. M oram da krenem iz ovog grada, jer nikog nema da čuje mene krenem, al' pogled jedan me vrati na stolu jabuka iz bašče njene. A sli je rasla na zlatnoj grani iz ruke svoje ona mi dala. Pomozi mi Bože da saznam samo da li me voli hurija mala. Zenica, 10. 08. 1994. |
Svako umnožavanje, obrada ili publiciranje na ovim stranama
objavljenih djela najstrože je zabranjeno i mora mu prethoditi pismena suglasnost autora
djela ili nosioca autorskih prava.
Ova strana je dio projekta Kitabhana.Net |