Bosnjacke narodne pjesme

Urodila b'jelica šenica,
od Ponora do Vilica dvora.
Zelo ju je trista zetelica,
a vezalo dvjesta vezioca,
i pred njima Ale Meunicu.
Kad su bili dvoru na avliju,
veceraše i akšam klanjaše,
pa pred kulom kolo uhvatiše.
Pred kolom je Ale Meunicu.
Gledala ga Vilica Lejlija,
gledala ja i govorila je:
"Mili Boze, ja harna junaka!
Da Bog dade da mi sudjen bude!"
Misli Lejla da niko ne cuje,
al' to cuje bratac Mustaj-beze,
pa je Lejli tiho govorio:
"Šuti, Lejlo, glave ne nosila,
gdje ce ici prvog bega kcerka,
za Aliju, jednoga fakirka!"
Kada seka brata razumila,
ona ide u drugu odaju,
pa otvara sahtijan-sanduke,
oblaci se što god ljepše moze,
pa otidje na liticu st'jenu,
zavi oci, niz liticu skoci,
pade mrtva, zalosna joj majka!

Tud nalazi Ale Meunicu, kad ugleda na zemljici Lejlu, damla ga je u srce udrila, mrtav pade uz Lejlu djevojku.