Bašagić, Safvet-beg

Dok je tvoga đula - ne gledam rubina,
dok je tvoga vrata - ne gledam jasmina.

Tvoje grudi - moja pjesma nečitana,
tvoje lice - moja knjiga netiskana.

Moji su almasi - mali prsti tvoji;
što je moje niko ne smije da svoji.

Tvoja merdžan-usta više slasti daju,
nego Kevser-vrelo u božanskom raju.

Miris što ni amber, ni mošus, ni ruža
ne imadu, meni tvoja kosa pruža.

Gazeline oči svaku cijenu gube
pram očima tvojim, kad pospano ljube.

I ja sam se, Leilo, vas u milju gubim,
što sam stvoren da te bar katkad poljubim.