1.
|
|
Juče derviš iz tekije
U mejhanu pravo ode, A ja ostah gledajući Žedan pokraj hladne vode. Zašto i ja ne bih išo, Kad dervišu grijeh nije, Da ugasim barem žeđu Sa kapljicom malvazije? Kada stupih u mejhanu, Nehotice bacih oči, - Sto derviša redom sjedi, Sakija im piće toči. Kako kome čašu pruža, Za meze mu cjelov daje; Kol'ko su se ponapili, Jedan drugog ne poznaje. Bijele čalme i zelene Po vazduhu širom lete, A starije fanatika Sijevaju glave svete. Dok iz jednog kuta stade Jeka naja i defova. A u kolo uhvati se Sto derviša i šehova. Sva se pusta krčma ori U zanosu kol'ko viču, E bi reko lakom nogom Da se zemlje ne dotiču. A sakija svojim glasom Kao slavulj iz daljine - Sve derviše opčarava, Da se tope od miline. Tu sam bio i vidio, Šta od ljudi ljubav tvori - Sto srdaca ko sto zublja Na jednome biću gori. |
Svako umnožavanje, obrada ili publiciranje na ovim stranama
objavljenih djela najstrože je zabranjeno i mora mu prethoditi pismena suglasnost autora
djela ili nosioca autorskih prava.
Ova strana je dio projekta Kitabhana.Net |