Alić, Džemaludin

Ja kradom nosim večeru ocu i bratu.
Noću se iskradam iz Europe
i bacam im pisma i pakete.
Oni su u podrumu ili rovu.
U balkanskoj tmini.
Oni nisu navikli hoditi svijetom
i živjeti u nigdini.
Zato im kradom doturam večeru.
da ne znaju oni
što im je javno šalju
putem aviona i minobacača.
Ja nisam junak u mišici.
Samo iz uma na koji se
sa svih bratskih strana puca.
Da nemam hrabrosti bio bih
nišči.
I meni bi dali dvopek, ćebe i batine
u konclogorskoj žici.
Našao sam razlomak
U njihovoj naci-igri.
A onda krenuo ka ocu i bratu,
koje brane oni što tuku.
To nisam znao u okruženoj zoni.
U logoru stana, radne sobe.
Išao sam mislima po zraku
do istine, od slobode.